Promene u sistemima uzgoja živine, posebno prelazak na alternativne sisteme kao što su podni, poluotvoreni i organski uzgoj, doprinele su povećanoj učestalosti gastrointestinalnih parazitoza koka nosilja. Među njima, Ascaridia galli (A. galli) predstavlja jednu od najznačajnijih nematoda zbog direktnog životnog ciklusa, dugotrajnog opstanka jaja u spoljašnjoj sredini i široke rasprostranjenosti u živinarskoj proizvodnji. Infekcije su naročito izražene kod mlađih jedinki i mogu izazvati usporen rast, slabiju konverziju hrane, smanjenu nosivost, gubitak telesne mase i narušenu dobrobit životinja, što dovodi do značajnih ekonomskih gubitaka. Iako adultni oblici A. galli najčešće parazitiraju u tankom crevu domaćina, u retkim slučajevima mogu migrirati u jajovod i dospeti u konzumna jaja. Takvi nalazi izazivaju zabrinutost potrošača, predstavljaju pokazatelj subkliničke ili kliničke infekcije jata i imaju značaj sa aspekta bezbednosti hrane, senzornog kvaliteta jaja i zdravstvene zaštite živine. U ovom radu prikazan je redak slučaj prisustva odraslog oblika A. galli u konzumnom jajetu sa porodične farme u okolini Požarevca (Braničevski okrug, Srbija). Parazit je identifikovan na osnovu morfoloških karakteristika kao odrasli mužjak A. galli. Morfološka identifikacija i morfometrijska karakterizacija izvršene su prema standardnom taksonomskom ključu. Primerak je bio izduženog, cilindričnog oblika, žućkastobele boje, dužine 5,3 cm i maksimalne širine 0,35 cm, sa debelom poprečno-ispruganom kutikulom. Na prednjem kraju usni otvor je bio okružen sa tri usne, dok je zadnji kraj posedovao dobro razvijenu prekloakalnu pijavku sa sklerotizovanim prstenom, dve gotovo jednake spikule, kaudalne papile i uska kaudalna krilca, što je omogućilo pouzdanu identifikaciju odraslog mužjaka A. galli. Nakon morfološke identifikacije odraslog mužjaka A. galli u konzumnom jajetu, sprovedeno je koprološko ispitivanje jata pre tretmana antiendoparazitikom. Analizom zbirnih uzoraka fecesa metodom flotacije zasićenim rastvorom cink-sulfata potvrđeno je prisustvo jaja A. galli. Jato je zatim tretirano flubendazolom putem vode za piće tokom sedam uzastopnih dana u skladu sa uputstvom proizvođača. Kontrolni koprološki pregled, sproveden dve nedelje nakon završetka terapije, bio je negativan na jaja A. galli, što je ukazalo na uspešnost sprovedenog tretmana. Iako je ovakav nalaz izuzetno redak, opisani su slični slučajevi u Sjedinjenim Američkim Državama, Egiptu, Italiji, Indiji, Izraelu i Kolumbiji, najčešće u sistemima sa većim stepenom kontakta živine sa spoljašnjom sredinom. Prisustvo parazita u jajetu ne predstavlja direktan zoonozni rizik, jer ljudi nisu odgovarajući domaćini za ove parazite, ali može da ima značaj u kontekstu bezbednosti hrane zbog potencijalnog mehaničkog prenosa drugih patogenih mikroorganizama kao što su Escherichia coli, Salmonella spp, Campylobacter spp, Cryptosporidium spp, Giardia intestinalis, kao i pojedinih virusa (rotavirus), što može da dovede do pojave bolesti koje se porenose hranom. Pored toga, prisustvo parazita u jajima predstavlja senzorni nedostatak, jer može izazvati osećaj gađenja što posledično dovodi do smanjene prihvatljivosti proizvoda od strane potrošača. Takođe, postoje značajni dokazi o negativnom uticaju A. galli na zdravlje i produktivnost koka nosilja. Visok intenzitet parazitske infekcije može da dovede do pada nosivosti jaja i gubitka u telesnoj masi inficiranih koka nosilja, a može doći i do povećanja mortaliteta. Ovaj slučaj ukazuje na prisustvo supkliničke askaridioze u jatu i naglašava potrebu za redovnim nadzorom i kontrolom parazita u živinarskoj proizvodnji. Posebno je važno unapređenje biosigurnosnih mera i sprovođenje adekvatnih strategija kontrole parazita u alternativnim sistemima uzgoja, gde je rizik od infekcije veći. Dobijeni rezultati dodatno ukazuju na značaj kontinuiranog monitoringa i razvoja održivih antiparazitskih mera u savremenom živinarstvu.